by Sonja | Aug 25, 2025 | Vesti
U okviru Erasmus+ projekta Zaboravljena generacija – ne zaboravite učiti! (FOR-GEN-LEARN) predstavljamo digitalne edukativne materijale.
Ovi materijali namenjeni su starijim osobama i osobama sa invaliditetom sa ciljem unapređenja klimatske pismenosti i jačanja njihove otpornosti na klimatske promene. Sadržaji su prilagođeni različitim potrebama i iskustvima, jednostavni za korišćenje i besplatni. Cilj je da se starijim osobama omogući lakši pristup informacijama, da se podstakne njihova aktivna uloga u zajednici, kao i prenos stečenih znanja na mlađe generacije.
U okviru materijala možete pronaći:
- Slikovnicu “Čarobna šuma”: Edukativna slikovnica koja decu uči o uticaju klimatskih promena i očuvanju planete Zemlje kroz zanimljivu priču. Namenjena je deci i mladima.
Čarobna šuma šuma_SRB
Čarobna šuma_ENG
Obrazovni program_Klimatska pismenost_SRB
Obrazovni program_Klimatska pismenost_ENG
Obrazovni program za ToT_SRB
Obrazovni program za ToT_ENG
- Priručnik o klimatskim promenama – infografici za učesnike/ce radionica: Edukativni priručnik u području klimatske pismenosti (infografike) namenjen učesnicima/ama radionica iz područja klimatske pismenosti.
Priručnik_infografik_SRB
Priručnik_infografik_ENG
Priručnik_ToT_SRPSKI
Priručnik_ToT_ENGLESKI
- Klimatske kartice za klimatsku pismenost: Klimatske kartice kao edukativni alat u podučavanju o klimatskim promenama.Ovaj alat namenjen je svim građanima/kama, pa tako i osobama starije životne dobi (link za materijal).
-
Klimatske kartice za klimatsku pismenost prilagođene radu sa osobama sa intelektualnim teškoćama: Klimatske kartice su jednostavan edukativni alat koji kroz slike i kratke poruke pomaže razumeti osnovne pojmove o klimatskim promenama. Posebno su prilagođene osobama sa intelektualnim teškoćama kako bi učenje bilo lakše, jasnije i zanimljivije (link za materijal).
„Finansirano sredstvima Evropske unije. Iznesena mišljenja i stavovi odražavaju isključivo stav autora i ne moraju se podudarati sa stavovima Evropske unije ili Agencije za mobilnost i programe Evropske unije. Ni Evropska unija ni telo koje dodeljuje bespovratna sredstva ne mogu se smatrati odgovornima za njih.
by Sonja | Apr 24, 2025 | Vesti
Pokret gorana Novog Sada i ove godine poziva drugare od 6 do 12 godina da budu deo nezaboravne avanture, Goranskih Eko Kampova. Kroz igru, druženje i avanture na otvorenom, deca razvijaju ljubav prema prirodi. Kamp je osmišljen tako da svaki dan donosi novo uzbuđenje i podstiče radoznalost i kreativnost.
Pridruži nam se u zelenoj čaroliji i kreni u svoju prvu pravu ekološku misiju!
Očekuju te nezaboravni dani u prirodi! Postaćeš mali planinar, naučiti kako da napraviš svoj herbarium, saznati tajne malih stvorenja Fruške gore, uživaćeš u plovidbi Dunavom, pravićeš sam svoje čajeve i još mnogo toga.
Drugoljub (uzrast 6 do 8 godina)
Namenjen je drugarima predškolskog i ranog osnovnoškolskog uzrasta tako da ih polako uvodi u teme kroz koje upoznaju prirodu i prepoznaju načine da je čuvaju. Ovaj kamp je pravo je mesto za male radoznalce koji žele da zakorače u čarobni svet prirode. Kamp je pažljivo osmišljen tako da kroz igru, druženje i avanture polako uvodi decu u raznovrsne teme – od prepoznavanja ptica i insekata, preko upoznavanja drveća i biljaka, do istraživanja reka, potoka i šumskih staza. Učeći o reciklaži i brizi za životnu sredinu, mali drugoljubi stiču prve ekološke navike koje će ih pratiti celog života. Akcenat je na drugarstvu, timskom duhu i razvijanju ljubavi prema prirodi kroz kreativne radionice, igre na otvorenom i zanimljive zadatke.
Drvoljub ( uzrast 9 do 12 goodina)
U novoj avanturi Goranskog Eko Kampa Drvoljub, glavnu ulogu ima – drveće! Naučićemo kako da prepoznamo različite vrste po listovima, kori i plodovima, saznaćemo ko sve živi u krošnjama i pod korenjem, i zašto su stabla tako važna za život ljudi i životinja. Svaki dan provodićemo u prirodi, istražujući njene tajne, praveći svoj lični dnevnik drveća i učeći kako da zasadimo svoju biljku i brinemo o njoj. Biće tu i kreativnih radionica – pravljenja specijalnih medalja, drvenih rukotvorina, kreacija na oblutcima i još mnogo toga! Ovaj kamp je pravo mesto za male čuvare prirode koji žele da upoznaju šumski svet izbliza, kroz druženje, pesmu i istraživanje.
Pticoljub (uzrast 9 do 12 godina)
Uronićemo u šareni i radoznali svet ptica! Učićemo kako da ih prepoznamo po izgledu, glasu i letu, praviti hranilice i kućice, saznati kako možemo pomoći pticama da prežive zimu. Šetaćemo obroncima Fruške gore sa dvogledima, beležiti svoja otkrića i učiti da razlikujemo pesme kosa, senice, laste i drugih pernatih prijatelja. Naravno, imaćemo i kreativne radionice – pravljenje ptičjih maski, slaganje pesama o pticama, crtanje perja i beležiti ono što oslušnemo. Kamp o pticama je idealna prilika da se deca povežu s prirodom na poseban način osluškivanjem, posmatranjem i zabavom!
Datumi održavanja kampova:
🍀 DRUGOLJUB: 20-23. jun (uzrast od 6 do 8 godina)
🍀 PTICOLJUB: 27-30. jun (uzrast od 9 do 12 godina)
🍀 DRVOLJUB: 27-30. jun (uzrast od 9 do 12 godina).
Gde se održavaju kampovi i gde smo smešteni?
Goranski Eko Kampovi se održavaju u Sremskim Karlovcima, koji je udaljen od Novog Sada svega 11 kilometara. Sremski Karlovci su centar kulture i tradicije, ali i mirna oaza smeštena između Fruške gore i Koviljsko-petrovaradinskog rita. Deca borave u Ekološkom centru Radulovački koji je nosilac titule “Evropski omladinski centar”. U njemu boravite da bi učili, u njemu učite da bi uživali, u njemu kreirate i stvarate, u njemu sanjate i maštate.
Iskusan tim edukatora i kamp lidera.
Naši edukatori i kamp lideri su naš najveći kapital. Rade sa nama jer vole rad sa decom i mladima. Pažljivo biramo edukatore i kamp lidere sa entuzijazmom, strpljenjem i energijom koja je potrebna da se stvori leto zabave, radosti i uspomena koje naši polaznici nikada neće zaboraviti. Učesnicima pristupaju prijateljski i rado dele svoje znanje, kreativnost, talenat, interesovanja i veštine. Svi naši kamp lideri imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom i mladima.
Zanimljivi dani u prirodi.
Od jutra do večeri, mi provodimo naše vreme na otvorenom, na Fruškoj gori, na Dunavu, u Dvorskoj bašti ili istražujući Sremske Karlovce. Iskoristićemo svaki trenutak za boravak na svežem vazduhu, okupani suncem, u šetnji, vožnji katamaranom. Boravak u prirodi je važan za decu jer podstiče samostalnost, radoznalost i želju za istraživanjem. Boraveći u prirodi, dete upoznaje prirodu, njenu lepotu, raznovrsnost i povezanost živog sveta. Svojom aktivnošću dete saznaje koliko je ugrožena životna sredina koja nas okružuje i kako joj svaki pojedinac može pomoći u očuvanju.
Više informacija možete dobiti na:
Prijave za kampove su počele, možete se prijaviti putem linka GORANSKI EKO KAMPOVI.
by Sonja | Mar 25, 2025 | Vesti
Proleće je pred nama, a Novi Sad će 𝟒. 𝐢 𝟓. 𝐚𝐩𝐫𝐢𝐥𝐚 2025. godine doživeti pravu cvetnu magiju!
Dođite da uživate u lepom ambijentu, podržite lokalne proizvođače i ponesite u svoj život malo prolećne magije!
Planirani termini održavanja Novosadskih cvetnih pijaca za april i maj su:
Novosadska cvetna pijaca – april:
4-5. april, 11-12. april, 25-26. april.
Novosadska cvetna pijaca – maj:
9-10. maj, 16-17. maj, 23-24. maj..
*Organizator zadržava pravo da ne održi sve navedene datume.
Novosadska cvetna pijaca je jedno od onih mesta u Novom Sadu koja odiše posebnim šarmom i lepotom. Novosadska cvetna pijaca nije samo raj za ljubitelje cveća, već je i pravo mesto za sve one koji traže prirodne, zdrave proizvode. Pored raznovrsnog cveća, na pijaci možete pronaći i bogatu ponudu meda, domaćih džemova i sokova, začina, orašastih plodova, sušenog povrća i mnoge druge zdravе proizvode. Njena autentičnost je u tome što nije samo tržište, već i prostor za susrete, razgovore i inspiraciju. I dok kupci biraju cveće za svoje domove, vrtove ili poklone, atmosfera na pijaci je uvek živahna i prijatna. Prolaznici često zastanu i uživaju u atmosferi, dok izlagači sa strašću objašnjavaju vrste cveća i savete o njihovoj nezi. Pored sezonskog cveća, često možete pronaći i ručno pravljene ukrase i proizvode od prirodnih materijala, što daje poseban šmek i autentičnost ovom mestu.
by Sonja | Mar 15, 2025 | Vesti
Ugljen-dioksid se „skladišti“ u šumama.
Šume skladište značajnu količinu ugljen-dioksida, gasa staklene bašte, koji utiče na povećanje temperature na planeti. Biljke tokom rasta, pri procesu fotosinteze, apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i „čuvaju“ ga u stablu, lišću, korenu, kao i u zemljištu. Povećanje površina pod šumama može biti jedan od efikasnih načina zaštite od daljeg povećanja temperaturnih ekstrema. Šumski ekosistemi i ostala vegetacija svake godine uspešno uklanjanjaju iz vazduha i skladište oko 30% emisija ugljen-dioksida (CO2) koji proizvode ljudi svojim aktivnostima.
Šumski pokrivač smanjuje opasnost od poplava i bujičnih tokova.
Usporavanjem oticanja padavinskih voa, šume utiču na vodni režim i samim tim na veće akumuliranje vode u zemljištu. Površina pod šumom akumulira i nekoliko puta veću količinu vode nego površine pod travnom vegetacijom, koje su značajno efikasnije u zadržavanju vode u poređenju sa neobraslim površinama. Veliki uticaj na „upijanje“ vode ima šumska prostirka (lišće, grančice, iglice) jer može zadržati količinu vode znatno veću od sopstvene mase. Na ovaj se način smanjuje opasnost od poplava i pojava bujičnih tokova.
Šume su izvor obnovljive energije.
Šume i proizvodi koje nam pružaju su od suštinske važnosti za biodiverzitet, zdrave ekosisteme, kao i za ublažavanje klimatskih promena. U isto vreme, šume imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održive energije na globalnom nivou. Drvo je još uvek najvažniji pojedinačni izvor obnovljive energije, koji obezbeđuje oko 6% globalnog snabdevanja iz primarnih izvora energije. Zbog povećanja potražnje za energijom, važno je osigurati da upotreba drveta kao goriva ne prevagne nad dobrobitima koje šuma pruža kroz bogatstvo biodiverziteta i ekosistemskih usluga (dobrobiti koje nam pruža priroda).
Šume su odgovor prirode na eroziju i temperaturne ekstreme.
Šume umanjuju negativno dejstvo vetrova, usporavajući ih i oduzimajući im snagu. Na ovaj način se smanjuju štete od eolske erozije i isušivanja zemljišta, a ujedno mu se povećava produktivnost. Šume umanjuju temperaturne ekstreme, i letnje i zimske, jer danju usporavaju zagrevanje površine naše planete, a noću hlađenje. Od posebnog značaja su zasadi drvenaste vegetacije u urbanim sredinama, gde posebno blagotvorno utiču na smanjenje pomenutih ekstrema.
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
by Sonja | Mar 7, 2025 | Vesti
Gradovi imaju izmenjene klimatske uslove u odnosu na svoju okolinu.
Usled urbanizacije i intenzivne izgradnje, gradska naselja imaju drugačije klimatske uslove u odnosu na svoju prirodnu i seosku sredinu. Nažalost, izmenjeni klimatski uslovi u gradovima se najčešće negativno odražavaju na zdravlje stanovništva (n.pr. povećana hospitalizacija i mortalitet zbog visokih temperatura). Usled toga, klimatski svesnim i odgovornim urbanim planiranjem i dizajnom treba odgovoriti na probleme urbane klime.
Urbana ostrva toplote su glavni pokazatelj urbane klime.
Gradovi su topliji u odnosu na svoju okolinu usled intenzivne urbanizacije i zamene prirodnih površina sa antropogenim površinama. Ovaj fenomen toplijih gradova se naziva urbano ostrvo toplote. Ono se javlja i u velikim i malim gradovima i može iznositi preko 10 stepeni Celzijusa, što znači da je grad toliko topliji u odnosu na svoju okolinu. Kako bismo snizili temperature u gradovima, potrebno je sačuvati i dodati nove zelene i plave površine koje mogu da rashlade vazduh i učine naš život u gradovima znatno konfornijim.
Urbanizacija pojačava intenzitet klimatskih promena.
Klimatske promene su aktuelne i njihov intenzitet će se pojačati u budućnosti. Nažalost, jedan od glavnih pojačivača klimatskih promena je urbanizacija. Ljudske aktivnosti u gradovima, kao što su industrija i saobraćaj, dodaju znatne količine gasova staklene bašte u vazduh koje pojačavaju klimatske promene i istovremeno zagađuju gradski vazduh. Usled toga, potrebno je da su urbanizacija i širenje gradova ekološki i ekonomski efikasni u cilju stvaranju održivih i čistih gradova.
Klimatski svestan urbani dizajn i rešenja zasnovana na prirodi poboljšavaju klimastske uslove u gradovima.
Gradovi su često betonske džungle. Međutim, to ne mora biti tako. Gradovi mogu biti oaze zelenila i vodenih površina koje dopunjuju i unapređuju izgrađenu sredinu. Istraživanja su pokazala da klimatski svestan urbani dizajn i prirodom inspirisana rešenja, kao što su zeleni zidovi i krovovi, mogu da snize gradske temperature, filtriraju vazduh, povećaju biodiverzitet i poboljšaju kvalitet života građana. Usled toga, potrebno je sačuvati postojeća i implementirati nova rešenja zasnovana na prirodi u one gradske četvrti koje imaju najnekomofrnije uslove za život sa aspekta klime (n.pr., urbani centri, industrijske zone).
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
by Sonja | Feb 13, 2025 | Vesti
Biološka raznovrsnost i klima su neodvojivi deo prirode i međusobno se uslovljavaju.
Klimatski uslovi na Zemlji odredili su momenat nastanka života, kao što to određuju odgovarajući uslovi za izvođenje eksperimenata u laboratoriji. Od momenta nastanka, klima i živi svet su neodvojivi. Tokom vremena, menjala se klima na Planeti, a sa njom se menjao i živi svet. Nekada je živi svet uslovljavao menjanje klime, a ponekada se prilagođavao novonastalim klimatskim promenama.
Kroz živi svet živi i klima, a biodiverzitet je slika klimatskih uslova na Planeti.
Biodiverzitet naseljenih mesta nije siromašan, ali je drugačiji.
U 21. veku često govorimo o siromašenju biodiverziteta. Međutim, biodiverzitet nije osiromašen. On je slika ljudi koji naseljavaju neko područje. Ulično zelenilo, parkovi, njive i dvorišta su staništa koja naseljavaju raznolike životinje i gljive. Njihova brojnost je manja u odnosu na prirodna staništa, ali se razlikuju od prirodnih i te razlike su najčešće uzroci nestanka zatečenog biodiverziteta.
Ljudi moraju znati da će sve novine koje donesemo u naseljeno mesto, zasigurno utiču na bogatstvo i strukturu biodiverziteta.
Biološka raznovrsnost je ogledalo raznolikosti žive i nežive prirode.
Sva živa bića na jednom prostoru predstavljaju sliku raznolikosti prošlosti i sadašnjosti, neživu prirodu datog područja, prisustvo ili odsustvo površinskih ili podzemnih voda, zastupljenost različitih tipova zemljišta. Živi svet na jednom području uslovljava prisustvo drugih živih bića. Ukoliko neke vrste nestanu, sa sobom povlače i nestanak drugih vrsta sa kojima su bile povezane lancem ishrane, što dovodi do nastanjivanja nekim drugim vrstama. Posmatranjem živog sveta zaključujemo i pretpostavljamo kakvo će biti vreme koje dolazi.
Sprečimo nestajanje vrsta!
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
