by Sonja | Mar 15, 2025 | Vesti
Ugljen-dioksid se „skladišti“ u šumama.
Šume skladište značajnu količinu ugljen-dioksida, gasa staklene bašte, koji utiče na povećanje temperature na planeti. Biljke tokom rasta, pri procesu fotosinteze, apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i „čuvaju“ ga u stablu, lišću, korenu, kao i u zemljištu. Povećanje površina pod šumama može biti jedan od efikasnih načina zaštite od daljeg povećanja temperaturnih ekstrema. Šumski ekosistemi i ostala vegetacija svake godine uspešno uklanjanjaju iz vazduha i skladište oko 30% emisija ugljen-dioksida (CO2) koji proizvode ljudi svojim aktivnostima.
Šumski pokrivač smanjuje opasnost od poplava i bujičnih tokova.
Usporavanjem oticanja padavinskih voa, šume utiču na vodni režim i samim tim na veće akumuliranje vode u zemljištu. Površina pod šumom akumulira i nekoliko puta veću količinu vode nego površine pod travnom vegetacijom, koje su značajno efikasnije u zadržavanju vode u poređenju sa neobraslim površinama. Veliki uticaj na „upijanje“ vode ima šumska prostirka (lišće, grančice, iglice) jer može zadržati količinu vode znatno veću od sopstvene mase. Na ovaj se način smanjuje opasnost od poplava i pojava bujičnih tokova.
Šume su izvor obnovljive energije.
Šume i proizvodi koje nam pružaju su od suštinske važnosti za biodiverzitet, zdrave ekosisteme, kao i za ublažavanje klimatskih promena. U isto vreme, šume imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održive energije na globalnom nivou. Drvo je još uvek najvažniji pojedinačni izvor obnovljive energije, koji obezbeđuje oko 6% globalnog snabdevanja iz primarnih izvora energije. Zbog povećanja potražnje za energijom, važno je osigurati da upotreba drveta kao goriva ne prevagne nad dobrobitima koje šuma pruža kroz bogatstvo biodiverziteta i ekosistemskih usluga (dobrobiti koje nam pruža priroda).
Šume su odgovor prirode na eroziju i temperaturne ekstreme.
Šume umanjuju negativno dejstvo vetrova, usporavajući ih i oduzimajući im snagu. Na ovaj način se smanjuju štete od eolske erozije i isušivanja zemljišta, a ujedno mu se povećava produktivnost. Šume umanjuju temperaturne ekstreme, i letnje i zimske, jer danju usporavaju zagrevanje površine naše planete, a noću hlađenje. Od posebnog značaja su zasadi drvenaste vegetacije u urbanim sredinama, gde posebno blagotvorno utiču na smanjenje pomenutih ekstrema.
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
by Sonja | Mar 7, 2025 | Vesti
Gradovi imaju izmenjene klimatske uslove u odnosu na svoju okolinu.
Usled urbanizacije i intenzivne izgradnje, gradska naselja imaju drugačije klimatske uslove u odnosu na svoju prirodnu i seosku sredinu. Nažalost, izmenjeni klimatski uslovi u gradovima se najčešće negativno odražavaju na zdravlje stanovništva (n.pr. povećana hospitalizacija i mortalitet zbog visokih temperatura). Usled toga, klimatski svesnim i odgovornim urbanim planiranjem i dizajnom treba odgovoriti na probleme urbane klime.
Urbana ostrva toplote su glavni pokazatelj urbane klime.
Gradovi su topliji u odnosu na svoju okolinu usled intenzivne urbanizacije i zamene prirodnih površina sa antropogenim površinama. Ovaj fenomen toplijih gradova se naziva urbano ostrvo toplote. Ono se javlja i u velikim i malim gradovima i može iznositi preko 10 stepeni Celzijusa, što znači da je grad toliko topliji u odnosu na svoju okolinu. Kako bismo snizili temperature u gradovima, potrebno je sačuvati i dodati nove zelene i plave površine koje mogu da rashlade vazduh i učine naš život u gradovima znatno konfornijim.
Urbanizacija pojačava intenzitet klimatskih promena.
Klimatske promene su aktuelne i njihov intenzitet će se pojačati u budućnosti. Nažalost, jedan od glavnih pojačivača klimatskih promena je urbanizacija. Ljudske aktivnosti u gradovima, kao što su industrija i saobraćaj, dodaju znatne količine gasova staklene bašte u vazduh koje pojačavaju klimatske promene i istovremeno zagađuju gradski vazduh. Usled toga, potrebno je da su urbanizacija i širenje gradova ekološki i ekonomski efikasni u cilju stvaranju održivih i čistih gradova.
Klimatski svestan urbani dizajn i rešenja zasnovana na prirodi poboljšavaju klimastske uslove u gradovima.
Gradovi su često betonske džungle. Međutim, to ne mora biti tako. Gradovi mogu biti oaze zelenila i vodenih površina koje dopunjuju i unapređuju izgrađenu sredinu. Istraživanja su pokazala da klimatski svestan urbani dizajn i prirodom inspirisana rešenja, kao što su zeleni zidovi i krovovi, mogu da snize gradske temperature, filtriraju vazduh, povećaju biodiverzitet i poboljšaju kvalitet života građana. Usled toga, potrebno je sačuvati postojeća i implementirati nova rešenja zasnovana na prirodi u one gradske četvrti koje imaju najnekomofrnije uslove za život sa aspekta klime (n.pr., urbani centri, industrijske zone).
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
by Sonja | Feb 13, 2025 | Vesti
Biološka raznovrsnost i klima su neodvojivi deo prirode i međusobno se uslovljavaju.
Klimatski uslovi na Zemlji odredili su momenat nastanka života, kao što to određuju odgovarajući uslovi za izvođenje eksperimenata u laboratoriji. Od momenta nastanka, klima i živi svet su neodvojivi. Tokom vremena, menjala se klima na Planeti, a sa njom se menjao i živi svet. Nekada je živi svet uslovljavao menjanje klime, a ponekada se prilagođavao novonastalim klimatskim promenama.
Kroz živi svet živi i klima, a biodiverzitet je slika klimatskih uslova na Planeti.
Biodiverzitet naseljenih mesta nije siromašan, ali je drugačiji.
U 21. veku često govorimo o siromašenju biodiverziteta. Međutim, biodiverzitet nije osiromašen. On je slika ljudi koji naseljavaju neko područje. Ulično zelenilo, parkovi, njive i dvorišta su staništa koja naseljavaju raznolike životinje i gljive. Njihova brojnost je manja u odnosu na prirodna staništa, ali se razlikuju od prirodnih i te razlike su najčešće uzroci nestanka zatečenog biodiverziteta.
Ljudi moraju znati da će sve novine koje donesemo u naseljeno mesto, zasigurno utiču na bogatstvo i strukturu biodiverziteta.
Biološka raznovrsnost je ogledalo raznolikosti žive i nežive prirode.
Sva živa bića na jednom prostoru predstavljaju sliku raznolikosti prošlosti i sadašnjosti, neživu prirodu datog područja, prisustvo ili odsustvo površinskih ili podzemnih voda, zastupljenost različitih tipova zemljišta. Živi svet na jednom području uslovljava prisustvo drugih živih bića. Ukoliko neke vrste nestanu, sa sobom povlače i nestanak drugih vrsta sa kojima su bile povezane lancem ishrane, što dovodi do nastanjivanja nekim drugim vrstama. Posmatranjem živog sveta zaključujemo i pretpostavljamo kakvo će biti vreme koje dolazi.
Sprečimo nestajanje vrsta!
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
by Sonja | Jan 25, 2025 | Vesti
𝐔𝐥𝐨𝐠𝐚 𝐩𝐨𝐥𝐣𝐨𝐳𝐚𝐬̌𝐭𝐢𝐭𝐧𝐢𝐡 𝐩𝐨𝐣𝐚𝐬𝐞𝐯𝐚 𝐮 𝐮𝐛𝐥𝐚𝐳̌𝐚𝐯𝐚𝐣𝐮 𝐩𝐨𝐬𝐥𝐞𝐝𝐢𝐜𝐚 𝐤𝐥𝐢𝐦𝐚𝐭𝐬𝐤𝐢𝐡 𝐩𝐫𝐨𝐦𝐞𝐧𝐚.
Procenjuje se da erozija vetrom godišnje odnese oko jednu tonsku masu zemljišta sa svakog hektara. Ovo znači da svaki poljoprivrednik gubi jednu tonu najfinijeg i najplodnijeg površinskog sloja, kao da je izgubio jednu tonu najskupljeg đubriva.
Postoji mnogo razloga zbog kojih su poljozaštitni pojasevi važni za poljoprivredu:
- štite obradivo zemljište od eolske erozije (erozije vetrom) i time čuvaju zemljište od gubitka humusa,
- utiču na pravilnije raspoređivanje snežnih nanosa i ublažavaju vremenske nepogode,
- povećavaju prinose poljoprivrednih kultura,
- regulišu mikroklimu i čuvaju vlagu,
- sprečavaju širenje zagađenja kao barijere koje zadržavaju višak hraniva i kontaminanata, štiteći okolno zemljište i vodotoke,
- služe kao stanište divljim životinjama, koje se često hrane glodarima, i povoljno utiču na biodiverzitet,
- pružaju neophodan hlad za stoku na ispaši,
- predstavljaju stanište za polinatore,
- pozitivno utiču na estetski doživljaj predela.
Uspostavljanje novih poljozaštitnih pojaseva predstavlja dugotrajan proces, zbog čega je važno da sačuvamo postojeće. Potrebno je da prema njima postupamo domaćinski, jer oni predstavljaju čuvare plodnosti naših njiva i garanciju budućnosti naše poljoprivrede.
Zemljište je deo žive prirode.
Zemljište je najsloženiji deo prirode. Sastavljeno je od vode, vazduha, mineralne materije i živih organizama. Zemljište vrvi od života, ono je dom čak četvrtine svih živih vrsta na planeti. U jednom gramu zdravog zemljišta ima više živih bića nego ljudi na celoj planeti. Danas je samo 1% zemljišnih organizama poznat nauci, a preostaje da „otkrijemo“ još 99% tog blaga, pre nego što zauvek nestane.
Mikroorganizmi u zemljištu omogućavaju kruženje materije u prirodi. Ako očuvamo zemljište i život u njemu, velika je šansa da ćemo očuvati i ceo sistem na planeti!
Zemljište može doprineti ublažavanju i adaptaciji na klimatske promene.
Zemljište može značajno pomoći rešavanju problema efekta staklene bašte, kada bismo preduzeli globalne mere da se ugljenik sačuva (zarobi) u zemljištu, u obliku organske materije (humusa), umesto da se otpušta u atmosferu kao ugljen-dioksid. Organskog ugljenika ima više u zemljištu, nego u atmosferi i vegetaciji zajedno, ali degradirana zemljišta otpuštaju više ugljen-dioksida nego što ga čuvaju, a to može poništiti sve druge uštede CO2 iz energetskog sektora.
Preduzmimo mere za očuvanje organske materije u zemljištu, tako što će ono biti pod stalnom vegetacijom ili ostacima vegetacije!
Ovaj edukativni sadržaj objavljuje se u okviru projekta projekta 𝐅𝐎𝐑-𝐆𝐄𝐍-𝐋𝐄𝐀𝐑𝐍 koji sprovodi Udruga Eko Brezna u partnerstvu sa Društvom multipleskleroze BPŽ, RadioFM92 i Pokretom gorana Novog Sada. Projekat finansira Evropska unija.
by Sonja | Dec 3, 2024 | Vesti
Pokret gorana Novog Sada će i ove godine u saradnji sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i JKP “Gradsko zelenilo” voditi kampanju “Produžimo život jelkama”, za zaštitu jelki od bespravne seče pred božićne i novogodišnje praznike. Grad Novi Sad će svakoj gradskoj obrazovnoj ustanovi pokloniti jelku sa busenom, a Pokret gorana će obezbediti obuku o izradi novogodišnjih aranžmana i ekoloških ukrasa za jelku pod nazivom “Mala škola aranžiranja cveća” i organizovati takmičenje u:
- kićenju jelki i
- izradi dečijih stripova o zaštiti jelki od seče.
Izrada ukrasa i kićenje jelki
Svaka škola ima mogućnost da prijavi odeljenja IV razreda koji će sa svojim učiteljem/icom učestvovati u virtuelnoj obuci “Mala škola aranžiranja cveća” za izradu ukrasa i kićenju jelki.
Link za prijavu se nalazi ovde.
I – Obuka učenika novosadskih osnovnih škola o izradi novogodišnjih aranžmana i ekoloških ukrasa za jelku biće realizovana kroz snimljene tutorijale koje Pokret gorana dostavlja školama na mejl adresu nakon popunjavanja prijavnog formulara.
II – Takmičenje u izradi najkreativnijih ukrasa od prirodnih i reciklabilnih materijala.
Šta bi bio vaš zadatak?
Da zajedno sa učenicima napravite maštovite, kreativne i što originalnije ukrase za jelku od prirodnih i/ili recikliranih materijala, koje ćete iskoristiti za ukrašavanje jelke sa busenom koju će svim školama pokloniti Grad Novi Sad i JKP “Gradsko zelenilo” i pošaljete nam fotografije kreativnih ukrasa na kraju ove aktivnosti.
Nakon roka za prijavu za učešće na takmičenju, Pokret gorana će vam poslati video materijal o zaštiti jelki pred novogodišnje praznike na e-mail adresu koju budete naveli u okviru prijavnog formulara.
Rok za slanje fotografija tokom pravljenja ukrasa je do 18. decembra do 15h, na adresu office@pokretgorana.org.rs sa naznakom: “Produžimo život jelkama”
Izrada stripa
Svaka škola može da pošalje
do 3 najuspešnija stripa dece iz svog odeljenja
četvrtih razreda
Izrada stripa “100% jelka – jelka sa busenom” – razvoj kreativnosti dece kroz izradu kratkog stripa sa snažnom ekološkom porukom. Objavljivanjem ovih stripova i postavljanjem u izložbenom prostoru u Novom Sadu. Time ćemo postići bolji efekat u širenju ideje o zaštiti jelki i zaštiti prirode, jer je princip vršnjačke edukacije vrlo efikasan. Stripovi nastali tokom akcije, moći će da se pogledaju i preuzmu na društvenim mrežama Pokreta gorana i koriste kao edukativni materijal za drugu decu.
Šta bi bio vaš zadatak?
Da motivišete učenike da nacrtaju strip u slobodnoj tehnici na temu “100% jelka – jelka sa busenom”, na papiru veličine A4, a forma stripa neka bude prema inspiraciji deteta i pošaljete nam do 3 najuspešnija stripa dece iz svog odeljenja.
Rok za slanje stripova koje govore o važnosti očuvanja prirode zaštitom jelki je do 16. decembra, na adresu: Pokret gorana Novog Sada, Sutjeska 2, 21000 Novi Sad.
Autori 3 najbolja stripa će biti nagrađeni vrednim nagradama!
Termini:
02.12.2024. slanje poziva i prijavnog formulara školama
07.12.2024. rok za prijavu za učešće
07.12.2024. slanje video materijala i edukativnog materijala (šalje Pokret gorana)
16.12.2024. slanje do 3 najuspešnija stripa poštom na adresu Pokreta gorana
18.12.2024. slanje fotografija ili snimaka na e-mail office@pokretgorana.org.rs
23.12.2024. centralni događaj – proglašenje pobednika i svečana dodela nagrada (informacija o tačnoj lokaciji će školama biti dostavljene pre događaja)
U kategoriji izrade stripa nagradu dobijaju tri pojedinca, dok u kategoriji izrade ukrasa nagradu dobija odeljenje koje je učestvovalo u izradi ukrasa.
Nakon novogodišnjih praznika, jelku možete zasaditi u školskom dvorištu. U slučaju da nemate mesta u dvorištu, obavestite JKP “Gradsko zelenilo” koje će zajedno sa Pokretom gorana i Gradskom upravom za zaštitu životne zasaditi sve sakupljene jelke na adekvatnoj javnoj površini.
Za sve dodatne informacije, kontaktirajte nas na brojeve telefona 069/444-1975 (Sonja Kuzman) ili 060/0160-902 (Dušica Milenković).
Radujemo se zajedničkoj akciji sa vama!
